Bršljan ili zimzelen (Hedera helix) je lekovita biljka poznata još iz starog veka, iako rasprostranjena na više kontinenata, nisu je često koristili u medicini. Danas je dostupnost standardizovanih ekstrakata bršljana i od njih napravljenih preparata velika, a najčešći su sirupi i kapi za oralnu upotrebu.

Klasifikacija i opis

Bršljan je vrsta koja spada u porodicu bršljenača iz reda skrivenosemenica. Zimzelena je povijuša čije je stablo drvenasto a cvetovi su grupisani u štitaste cvasti. Kratki korenčići uz čiju pomoć se prianja za druge biljke ili podlogu nisu pogodni za upijanje vode i nutrijenata. Listovi su veličine 4-8 cm, u pogodnoj sredini (drveće, stene, zidovi) biljka može dostići visinu čak 20-30 metara, a u slučaju da u blizini nema uspravnih površina može da pokrije celo tlo. Cveta krajem leta do kasne jeseni, a plod daje u obliku bobica teget do crne boje koje sazrevaju krajem zime i mnogim pticama predstavljaju važan izvor hrane.

Aktivna supstanca

Aktivne supstance bršljana su triterpenoidni saponini, među kojima su najzastupljeniji hederasaponin C i α-hederin, koji su zaslužni za ekspektorantno delovanje (iskašljavanje). Pored saponina, bršljan sadrži još i malu količinu etarskih ulja, poliacetilena, flavonoida i sluzi.

Dokazana lekovita dejstva

Klinička ispitivanja su dokazala da se ekstrakt bršljana uspešno može primenjivati i kod bolesti praćenih suvim kašljem, ne samo kod produktivnog kašlja. Prednost bršljana, u odnosu na druge biljke koje su izvor saponina, je da ona u mnogo manjoj meri izaziva iritaciju sluznice želuca, stoga je mogu koristiti i deca u većem broju. Pogodan je i za inhalacionu terapiju.

Neželjena dejstva

Kod odrasle populacije nisu poznata neželjena dejstva niti interakcije sa drugim lekovima. Kod dece je moguća pojava proliva, zapaljenja creva, alergijskog osipa, ali su te pojave veoma retke i uglavnom su posledice prisustva sorbitola (šećera) u preparatima.