Šipurak ili šipak (Rosa canina) je plod divlje ruže, a poznat je po svojoj lekovitosti i ukusu. Najčešće se može naći u obliku čaja ili džema i veoma često se uvrstava u svakodnevnu ishranu kao nadoknada vitamina tokom zimskih meseci.

Opis i klasifikacija:

Šipak spada u porodicu ruža koja raste u divljini (poznat i kao divlja ruža) širom Evrope, Azije i Severne Amerike. Ova biljna vrsta raste na periferiji šuma u vidu žbunja koja dostižu visinu 2-3 metara. Karakterišu je tanko stablo čije su grane obrasle jakim i oštrim trnjem, zeleni listovi duguljastog oblika i mali cvetovi bele, roze ili crvene boje. Plod divlje ruže je šipak, koji je crvene boje i slatkasto-kiselog ukusa.

Hemijski sastav:

Šipak pored vitamina C sadrži još u manjoj količini i vitamine B grupe, flavonoide i pektin, a njegova crvena boja potiče od karotenoida koji se u njemu takođe nalaze.

Delovanje:

Lekovito dejstvo ove biljke klinički nije ispitivano na ljudima, ali nema sumnje da igra veoma bitnu ulogu kada je u pitanju nadoknada vitamina. Šipak je izuzetno bogat vitaminom C i zbog toga se ova biljka najčešće koristi kao prirodan izvor tog vitamina. Ukoliko se šipak priprema kao čaj, ne preporučuje se njegovo kuvanje ili prelivanje ključalom vodom jer se na visokim temperaturama razlaže i gubi najveći deo askorbinske kiseline (vitamina C). Napitak se priprema od 2-5g osušenog ploda koji se preliva mlakom vodom, posle čega treba da odstoji 10-15 minuta i nakon toga se može konzumirati. U ostale namirnice koje sadrže šipak spadaju još i pekmez, džem, kompot i sirup. Kozmetički proizvodi za negu i hidrataciju kože koji u svom sastavu sadrže ekstrakt ploda šipurka su veoma efikasni.

Neželjene dejstva:

Do sada nam nisu poznata nikakva specifična neželjena dejstva šipurka. Unosom većih doza može da se javi laksativno delovanje, dok dugotrajna upotreba veće doze vitamina-C u najgorem slučaju može povećati rizik od nastanka kamena u bubregu kod osoba koje za to imaju predispoziciju.