Krvni pritisak je jedan od najvažnijih pokazatelja zdravlja srca i krvnih sudova, a njegovo merenje je među najjednostavnijim pregledima u medicini: traje minut-dva, ne boli, ne zahteva nikakve pripreme i može se obaviti i u ordinaciji i u sopstvenoj kući. Upravo zato je zapanjujuće da, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (WHO), oko 44 odsto odraslih koji imaju hipertenziju uopšte ne zna da boluje od nje. Povišen krvni pritisak ne boli, ne izaziva vrtoglavicu i ne šalje znake upozorenja — dok god ne izazove nešto mnogo ozbiljnije: moždani udar, infarkt miokarda ili oštećenje bubrega.

Zato lekari danas aparat za merenje krvnog pritiska sve češće preporučuju kao deo osnovne kućne opreme, pored toplomera i flastera. Posebno je važan u domaćinstvima sa starijim članovima, osobama sa dijabetesom, bolestima srca ili bubrega i svima koji već uzimaju terapiju za pritisak, ali i onima koji žele da znaju kako stvari stoje pre nego što se pojave problemi. U ovom tekstu objašnjavamo šta je krvni pritisak i kako nastaje, koje vrednosti su normalne, šta znače visok i nizak pritisak, kako se pritisak pravilno meri kod kuće, na šta obratiti pažnju pri izboru aparata i šta sve može moderan merač pritiska poput OMRON M7 Intelli IT.

Šta je krvni pritisak i kako nastaje

Krvni pritisak je sila kojom krv, dok struji kroz telo, pritiska zidove krvnih sudova. Nastaje kao rezultat dva dejstva: rada srca, koje kao pumpa izbacuje krv u krvne sudove, i otpora koji krvni sudovi pružaju protoku krvi. Ako srce izbaci veću količinu krvi, ako je krvni sud sužen ili je zid arterije izgubio elastičnost, pritisak u sudovima raste.

Krvni pritisak se izražava sa dva broja:

• Sistolni (gornji) pritisak — najviša vrednost pritiska u trenutku kada se srce skuplja i izbacuje krv u aortu i ostale krvne sudove.
• Dijastolni (donji) pritisak — vrednost dok se srce opušta između dva udara, kada se šupljine srca ponovo pune krvlju za sledeći otkucaj.

Vrednosti se izražavaju u milimetrima živinog stuba (mmHg) i zapisuju kao odnos gornjeg i donjeg broja, na primer 120/80 mmHg. Pored pritiska mere i puls, odnosno broj otkucaja srca u minuti. Puls i pritisak su dve različite veličine: pritisak pokazuje kolika je sila kojom krv deluje na zidove sudova, a puls koliko često srce kuca. Oba podatka su lekaru dragocena, jer zajedno govore o radu srca i krvnih sudova.

Krvni pritisak tokom dana: zašto se vrednosti stalno menjaju

Krvni pritisak nije konstantan broj. Menja se iz sata u sat i prilagođava onome što radimo: niži je tokom odmora i sna, a privremeno raste tokom fizičkog napora, u stresnim situacijama, u hladnoći, posle ispijene kafe, alkohola ili popušene cigarete, a i kod jakih emocija. To je normalna prilagodba organizma — krvni sudovi se šire i sužavaju prema potrebama tela u datom trenutku.

Postoji i prirodan ritam tokom dana: pritisak je obično najniži noću, tokom spavanja, a najviši u jutarnjim satima, ubrzo posle buđenja. Upravo je taj jutarnji period, kada je rizik od kardiovaskularnih događaja statistički najveći, važan razlog zašto lekari traže da se pritisak meri i ujutru, a ne samo u ordinaciji posle podne.

Zbog svega navedenog jedno merenje nikada nije dovoljno da se donese zaključak o zdravlju. Lekar procenjuje sliku koju daju merenja iz više dana, obavljena u sličnim uslovima — i tu kućni merač postaje nezamenljiv.

Kako se krvni pritisak meri: ordinacija, kuća i 24-časovno praćenje

Postoje tri načina da se dobiju vrednosti krvnog pritiska. Prvi je merenje u ordinaciji, gde ga vrši zdravstveni radnik. Drugi je samostalno merenje kod kuće, za koje se koriste automatski aparati sa manžetnom za nadlakticu. Treći je ambulantno (24-časovno) merenje pritiska, kod koga pacijent tokom dana i noći nosi manžetnu povezanu sa malim uređajem koji se automatski aktivira na određene vremenske razmake.

Sva tri načina imaju svoje mesto u medicini, ali se kućno merenje danas smatra dragocenim dodatkom ordinacionoj proceni: daje veliki broj vrednosti u svakodnevnim uslovima, bez stresa i „belog mantila”, i omogućava lekaru da vidi kako pritisak varira tokom nedelje, a ne samo u jednoj sekundi.

Koje vrednosti su normalne, a koje povišene?

Evropske smernice za lečenje arterijske hipertenzije (European Society of Hypertension, ESH, 2023) klasifikuju vrednosti merene u ordinaciji na sledeći način:

Kategorija	Sistolni (mmHg)	Dijastolni (mmHg)
Optimalan pritisak	ispod 120	i ispod 80
Normalan pritisak	120–129	i/ili 80–84
Povišen normalan pritisak	130–139	i/ili 85–89
Hipertenzija 1. stepena	140–159	i/ili 90–99
Hipertenzija 2. stepena	160–179	i/ili 100–109
Hipertenzija 3. stepena	180 i više	i/ili 110 i više

WHO definiše hipertenziju kao vrednost od 140/90 mmHg ili višu, pri čemu se dijagnoza postavlja tek kada su povišene vrednosti izmerene u dva različita dana. To znači da pojedinačno merenje sa vrednošću, na primer, 150/95 ne znači da bolujete od hipertenzije — ali jeste jasan razlog da merite dalje i da se posavetujete sa lekarom.

Važno je znati i da je prag za hipertenziju kod kuće nešto niži: prema britanskom nacionalnom zdravstvenom sistemu (NHS), pritisak je povišen kada merenje u zdravstvenoj ustanovi pokaže 140/90 mmHg ili više, odnosno 135/85 mmHg ili više kada se meri kod kuće. Kućne vrednosti su obično za oko 5 mmHg niže od ordinacionih, i na tome se zasniva razlika u pragovima.

Nizak krvni pritisak (hipotenzija) se najčešće definiše kao vrednost ispod 90/60 mmHg. Za razliku od hipertenzije, nizak pritisak kod mnogih ljudi ne izaziva nikakve tegobe i često ne zahteva lečenje.

Hipertenzija: „tihi ubica” koji ne daje znake upozorenja

Hipertenzija je jedan od najčešćih zdravstvenih problema u svetu i jedan od vodećih uzroka prevremene smrti. Prema najnovijim podacima WHO, oko 1,4 milijarde odraslih uzrasta od 30 do 79 godina ima hipertenziju — to je trećina populacije tog uzrasta. Dve trećine oboljelih žive u zemljama niskog i srednjeg prihoda, oko 44 odsto ne zna da ima povišen pritisak, tek 44 odsto je dijagnostikovano i lečeno, a pritisak je pod kontrolom kod samo 23 odsto oboljelih.

Ono što hipertenziju čini podmuklom jeste to da većina oboljelih ne oseća nikakve simptome. Ako se ne leči, dugoročno oštećuje krvne sudove i organe: vodi ka bolesti srca, moždanom udaru i bolesti bubrega. Povišen pritisak godinama „radi” u tišini — krvni sudovi se zatežu, srce se pojačano napreže, a organi ostaju bez dovoljnog snabdevanja krvlju.

Primarna i sekundarna hipertenzija

Kod velike većine oboljelih ne postoji jedan jasan, odvojiv uzrok povišenog pritiska — takva hipertenzija se naziva primarna ili esencijalna, i povezana je sa kombinacijom naslednih sklonosti i životnih navika. Kod manjeg broja pacijenata pritisak je povišen usled druge bolesti (na primer bolesti bubrega ili poremećaja hormonskog sistema) ili delovanja određenih lekova — to je sekundarna hipertenzija, koja se leči rešavanjem osnovnog uzroka. Zato lekari prilikom postavljanja dijagnoze uvek traže i druge nalaze, a ne samo vrednosti pritiska.

Faktori rizika: šta možete da promenite, a šta ne

Faktori rizika na koje možemo da utičemo:

• Prekomeran unos soli. WHO preporučuje da odrasli unose manje od 5 grama soli dnevno (manje od jedne ravne kašičice), što uključuje i so skrivenu u gotovoj hrani i prerađevinama.
• Nezdrava ishrana — bogata zasićenim mastima i trans mastima, a siromašna voćem i povrćem.
• Fizička neaktivnost. WHO preporučuje da odrasli tokom nedelje budu fizički aktivni najmanje 150–300 minuta umerenog intenziteta (na primer brzo hodanje), ili najmanje 75–150 minuta intenzivnog napora.
• Pušenje i preterano konzumiranje alkohola.
• Višak telesne mase i gojaznost.
• Zagađenje vazduha, koje WHO navodi kao značajan faktor okoline vezan za hipertenziju i pridružene bolesti.

Faktori rizika na koje ne možemo da utičemo su nasledna sklonost, uzrast (preko 65 godina) i pridružene bolesti poput dijabetesa i bolesti bubrega. Ako se u familiji pojavljuju infarkti ili moždani udari, ako imate dijabetes ili ako ste stariji — to je još jedan dobar razlog da pritisak merite redovno, a ne samo kada se javite lekaru zbog drugih tegoba.

Simptomi vrlo visokog pritiska: kada je hitno potrebna pomoć

Kod vrlo visokih vrednosti (obično 180/120 mmHg i više) mogu se javiti jaka glavobolja, bol u grudima, vrtoglavica, otežano disanje, mučnina i povraćanje, zamagljen vid, zabunost, zujanje u ušima, krvarenje iz nosa ili nepravilan srčani ritam. Ako se neko od ovih simptoma pojavi uz visoke vrednosti pritiska, WHO savetuje hitno javljanje lekaru ili najbližoj zdravstvenoj ustanovi — ne čekati „da prođe”.

Lečenje: životne navike i terapija

Lečenje hipertenzije se zasniva na dva stuba. Prvi su promene životnih navika: zdrava ishrana sa manje soli, redovna fizička aktivnost, održavanje zdrave telesne mase, odustajanje od pušenja i umerenost u alkoholu. Ove mere same po sebi mogu značajno da snize pritisak, a zajedno sa terapijom daju najbolje rezultate.

Drugi stub su lekovi, koje propisuje i dozira lekar. Ciljna vrednost pritiska zavisi od pridruženih stanja: kod osoba sa bolešću srca, nakon moždanog udara, sa dijabetesom ili bolešću bubrega ona je obično niža od 130/80 mmHg. Veoma je važno da se terapija ne prekida i ne menja samoinicijativno — normalan pritisak pod lekovima znači da terapija deluje, a ne da je bolest prošla. Ako vam pritisak, izmeren kod kuće, bude često prenizak ili previše varira, o tome obavestite lekara; on će prilagoditi doze, ali po svom nalazu, a ne po jednom merenju.

Hipotenzija: kada je pritisak prenizak

Za nizak krvni pritisak (hipotenziju) kažemo kada vrednosti padnu ispod 90/60 mmHg. Kod mnogih ljudi, naročito mladih, mršavih i fizički aktivnih, nizak pritisak je prirodno stanje bez ijedne tegobe i ne traži lečenje. Problem nastaje kada nizak pritisak izazove simptome ili kada se pojavi naglo, usled krvarenja, dehidracije, infekcije ili delovanja lekova.

Najčešći simptomi niskog pritiska

Kada nizak pritisak ipak izazove tegobe, najčešći su:

• vrtoglavica i osećaj omaglice,
• zamagljen ili „prelazeći” vid,
• nesvestica ili osećaj da ćemo pasti u nesvest,
• umor i slabost,
• otežano koncentrisanje,
• mučnina.

Vrste hipotenzije

Čest oblik je ortostatska (posturalna) hipotenzija — pad pritiska koji se javlja pri naglom ustajanju iz ležećeg ili sedećeg položaja. Manifestuje se vrtoglavicom, „mrakom pred očima” i potrebom da se oslonimo na nešto, a češća je kod starijih osoba i kod onih koji uzimaju određene lekove za pritisak.

Postoji i postprandijalna hipotenzija — pad pritiska posle obroka, kada se deo krvi usmeri ka probavnom sistemu. Nju najčešće osete starije osobe, a najizraženija je posle većih i toplih obroka.

Uzroke niskog pritiska mogu činiti i nedovoljan unos tečnosti, produženo ležanje, neka srčana oboljenja, hormonski poremećaji, značajni gubici krvi i pojedini lekovi (na primer neki preparati za pritisak, antidepresivi ili lekovi protiv parkinsonizma). Zato je, ako se tegobe ponavljaju, potrebno da lekar odradi pregled i proceni uzrok.

Šta raditi kada pritisak padne

Ako se tokom dana pojavi vrtoglavica ili osećaj nesvestice: sedite ili legnite, podignite noge iznad nivoa srca i sačekajte da tegobe prođu. Pomaže i umeren unos tečnosti. Praktične mere za svakodnevnicu uključuju polako ustajanje iz ležećeg i sedećeg položaja, dovoljan unos tečnosti tokom celog dana i manje, češće obroke. Ako tegobe ponavljaju, ako dolazi do sapada ili povreda pri padu, ili ako nizak pritisak ugrožava svakodnevne aktivnosti — obavezno se konsultujte sa lekarom.

Zašto je važno meriti pritisak kod kuće?

Kućno merenje krvnog pritiska ima nekoliko velikih prednosti:

1. Jedini je pouzdan način da znate svoje vrednosti — pošto hipertenzija najčešće ne izaziva simptome, pritisak se mora meriti da bi se otkrio.
2. Daje realniju sliku od ordinacionog merenja. Neke osobe u ordinaciji imaju privremeno povišen pritisak samo zbog stresa (tzv. efekat bele kute), dok druge u ordinaciji imaju normalne vrednosti, a kod kuće povišene (maskirana hipertenzija). Kućna merenja pomažu lekaru da razlikuje ove situacije.
3. Pomaže lekaru u praćenju terapije — dnevnik merenja pokazuje da li doza leka deluje tokom celog dana, uključujući i jutarnje sate, kada je pritisak najčešće najviši.
4. Omogućava ranu detekciju poremećaja ritma — moderni aparati tokom merenja upozoravaju na nepravilan srčani rad, uključujući i mogućnost atrijalne fibrilacije.
5. Uključuje pacijenta u lečenje. Osobe koje redovno mere pritisak i vode dnevnik lakše uviđaju kako ishrana, kafa, stres i kretanje utiču na njihove vrednosti, i motivisanije sarađuju sa lekarom.

Koliko često meriti zavisi od situacije: zdravim odraslim osobama dovoljno je povremeno merenje, na primer jednom mesečno ili nekoliko dana zaredom nekoliko puta godišnje. Osobama sa dijagnozom hipertenzije lekari obično preporučuju merenje ujutru i uveče tokom više uzastopnih dana, posebno pre i posle izmena terapije — a učestalost uvek treba da potvrdi vaš lekar.

Kako se pravilno meri krvni pritisak kod kuće

Da bi merenje bilo tačno, stručne organizacije (CDC, American Heart Association) preporučuju sledeće:

1. 30 minuta pre merenja nemojte piti kafu, jesti, pušiti, konzumirati alkohol ni vežbati intenzivno; ispraznite bešiku.
2. Sedite mirno 5 minuta u stolicu sa naslonom za leđa, u tišini, pre nego što izmerite pritisak.
3. Stopala neka budu na podu, noge nisu prekrštene; ne razgovarajte i ne koristite telefon tokom merenja.
4. Ruku oslonite na ravnu površinu (sto), u nivou srca, a manžetnu stavite na golu nadlakticu, neposredno iznad lakta, u visini srca.
5. Manžetna mora odgovarati obimu nadlaktice. Prekratka ili previše uska manžetna lažno podiže vrednosti; zato birajte aparat sa manžetnom koja odgovara vašoj građi.
6. Merite u isto vreme ujutru i uveče, tokom više uzastopnih dana, i zapisujte rezultate — ili koristite aparat sa memorijom. Ako aparat ima funkciju višestrukog merenja, koristite prosek.

Koju ruku koristiti?

Prilikom prvih merenja vredi izmeriti pritisak na obe ruke. Manja razlika između ruku je uobičajena i ne mora značiti ništa, ali veća razlika može biti znak zdravstvenog problema: ako je razlika veća od 10 mmHg, pomenite je lekaru. Za dalja merenja koristite onu ruku na kojoj su vrednosti bile više i uvek se držite te iste ruke, da bi rezultati bili uporedivi.

Pojedinačno merenje nikada nije dijagnoza: o hipertenziji se govori tek kada su povišene vrednosti prisutne tokom više dana, a konačnu procenu uvek vrši lekar.

Kako izabrati dobar aparat za merenje pritiska

Tržište nudi veliki broj aparata, a nije svaki pouzdan. Pri izboru obratite pažnju na sledeće:

• Klinička validacija. Birajte aparat čija je tačnost ispitana po priznatim protokolima i koji se nalazi na listama validiranih uređaja, poput međunarodne STRIDE BP liste koju sastavlja panel stručnjaka za hipertenziju.
• Manžetna za nadlakticu. Automatski aparati sa manžetnom za nadlakticu su standard za kućno merenje; aparati za zglob i prst se ne preporučuju za redovno praćenje pritiska.
• Odgovarajuća veličina manžetne. Manžetna mora da odgovara obimu vaše nadlaktice — univerzalne manžetne širokog raspona (na primer 22–42 cm) prikladne su i za korisnike krupnije građe.
• Pregledan ekran i jednostavno upravljanje, koje ne pravi pometnju tokom merenja.
• Memorija za više korisnika, sa datumom i vremenom merenja, i ispisom prosečnih vrednosti.
• Detekcija nepravilnog pulsa, a idealno i atrijalne fibrilacije (AFib) — jer merenje pritiska može biti i prilika za ranu proveru srčanog ritma.
• Povezivanje sa aplikacijom na telefonu, za praćenje hronologije rezultata bez pisanja dnevnika.
• Mogućnost napajanja iz mreže, da merenje ne zavisi od baterija.

OMRON M7 Intelli IT: pametan merač pritiska sa detekcijom atrijalne fibrilacije

Ako tražite pouzdan aparat za kućno merenje, OMRON M7 Intelli IT je jedan od najopremljenijih modela za kućnu upotrebu — automatski merač za nadlakticu koji, pored pritiska i pulsa, prati i znake nepravilnog srčanog ritma.

Zašto je detekcija atrijalne fibrilacije važna?

Atrijalna fibrilacija (AFib) je najčešći poremećaj srčanog ritma: gornje šupljine srca (atrijumi) umesto da rade uredno, trepere nepravilno, pa se u njima krv može zadržavati i mogu nastati ugrušci. Prema podacima CDC, atrijalna fibrilacija povećava rizik od ishemijskog moždanog udara otprilike pet puta. Značajno je i to što se AFib često razvija bez izraženih simptoma — mnogi je ne osete ni u kom trenutku, pa provera ritma tokom svakodnevnog merenja pritiska postaje praktičan vid ranog otkrivanja.

OMRON M7 Intelli IT tokom svakog merenja proverava da li postoji mogućnost atrijalne fibrilacije i upozorava na nepravilan srčani rad. Rana detekcija, uz odgovarajuću terapiju, može smanjiti rizik od nastanka moždanog udara — upozorenje aparata nije dijagnoza, ali je jasan razlog da se javite lekaru.

Klinički validirana tačnost

OMRON M7 Intelli IT je klinički validiran aparat — njegova pouzdanost i tačnost ispitane su rigoroznim procedurama relevantnih zdravstvenih ustanova, a nalazi se i na međunarodnoj STRIDE BP listi validiranih aparata za merenje krvnog pritiska, koju sastavlja panel stručnjaka za hipertenziju. To je značajno, jer validacija znači da lekar vrednosti koje aparat pokazuje može da uzme u obzir sa poverenjem.

Intelli Wrap manžetna (22–42 cm)

Univerzalna, već formirana manžetna obezbeđuje tačne rezultate u bilo kojoj poziciji oko nadlaktice. Zahvaljujući 30 odsto većoj zoni merenja, potpuno obuhvata nadlakticu i umanjuje uticaj nepravilnog postavljanja na tačnost rezultata — idealna je i za korisnike prosečne i krupnije građe. Manžetna se lako stavlja i skida, što merenje čini jednostavnim i za starije osobe.

Udobno i pametno merenje

Tehnologija IntelliSense automatski podešava optimalno naduvavanje manžetne, bez osećaja stezanja ruke — aparat tokom merenja sam procenjuje koliko pritiska treba, pa nije potrebno birati nivo naduvavanja. Aparat ima i funkciju 3 uzastopna merenja u razmaku od 30 sekundi, nakon koje prikazuje prosečnu vrednost pritiska i pulsa — što je upravo ono što lekari traže od kućnih merenja. Pored toga, aparat poseduje indikator hipertenzije (ukoliko su vrednosti više od optimalnih), indikator pravilnog postavljanja manžetne (upozorava ako je manžetna previše stegnuta ili labava) i detekciju pokreta tokom merenja, koja upozorava ako se ruka pomerila tokom merenja.

Memorija i analiza rezultata

Aparat pamti po 100 rezultata za 2 korisnika, sa datumom i vremenom svakog merenja, a postoji i režim „Gost” za merenje bez čuvanja rezultata — koristan kada aparat koristi i neki drugi član porodice ili gost. Prikazuje prosečnu vrednost poslednja tri merenja, posebne proseke jutarnjih i večernjih merenja, kao i poređenje poslednjeg rezultata sa prethodnim. Takva analiza lekaru daje potpunu sliku: vidi i proseke i varijacije, a ne samo pojedinačne vrednosti.

Bluetooth i OMRON Connect aplikacija

Rezultati se automatski prenose na telefon preko Bluetooth veze, a aplikacija OMRON Connect, dostupna i na srpskom jeziku, omogućava jednostavno praćenje hronologije vrednosti pritiska i pulsa. Izmerene vrednosti, uključujući i upozorenja o nepravilnom pulsu, mogu se poslati lekaru ili članu porodice putem e-pošte, Vibera i drugih aplikacija — što je praktično za sve koji vode računa o roditeljima ili baki i dedi, ali i za svoju evidenciju pre pregleda.

Napajanje i sadržaj kompleta

Aparat radi na 4 baterije od 1,5 V (nalaze se u kompletu), a opciono se povezuje i na električnu mrežu pomoću AC/DC ispravljača, koji takođe dolazi u pakovanju. U kompletu su: aparat OMRON M7 Intelli IT sa univerzalnom već formiranom Intelli Wrap manžetnom (obim nadlaktice 22–42 cm), četiri baterije, ispravljač, elegantna torbica za čuvanje i prenošenje i uputstvo za upotrebu.

Aktuelnu cenu i dostupnost proverite na sajtu Apoteke Apolo — u trenutku pisanja ovog teksta aparat je u ponudi po ceni od 12.959,00 RSD umesto redovnih 13.999,00 RSD.

Primer: sedmodnevni plan merenja pritiska kod kuće

Ako lekar traži sliku pritiska kod kuće, koristi se jednostavan plan koji traje nedelju dana:

1. Birajte dva termina: jedno merenje ujutru (pre leka i kafe, posle odlaska u kupatilo) i jedno uveče, u otprilike isto vreme svaki dan.
2. Svaki termin: sedite mirno 5 minuta, izmerite pritisak dva puta u razmaku od 1–2 minuta i zapišite obe vrednosti.
3. Tokom merenja ne razgovarajte i ne pomerajte ruku; držite istu ruku i isti položaj svaki dan.
4. Posle nedelju dana izračunajte prosečne vrednosti za jutro i veče (ili ih preuzmite iz memorije aparata) i ponesite podatke lekaru.
5. Izuzeci: dane kada ste bili bolesni, pod jakim stresom ili posle nespavane noći zapišite, ali ih tumačite odvojeno — lekaru je važno i kako pritisak reaguje na takve dane.

Dnevnik može biti papirni, ali uz aparat sa memorijom i aplikacijom proces je praktično automatski — sve vrednosti i proseke su spremni za pregled.

Česta pitanja i zablude o krvnom pritisku

„U ordinaciji mi je pritisak uvek visok, a kod kuće normalan — da li imam hipertenziju?” Moguće je da je u pitanju efekat bele kute. Zato lekari traže i kućna merenja, a po potrebi i 24-časovno merenje, da bi razdvojili privremeno povišen pritisak u ordinaciji od stvarne hipertenzije. Odluku uvek donosi lekar na osnovu svih merenja.

„Kod lekara mi je pritisak normalan, a kod kuće povišen — aparat je očigledno neispravan.” Ne nužno: to može biti maskirana hipertenzija, koja je ozbiljnija nego efekat bele kute. Aparat koji je klinički validiran, pravilno korišćen sa manžetnom odgovarajuće veličine, daje vrednosti kojima lekar veruje — ponesite dnevnik ili aplikaciju lekaru na pregled.

„Mlad sam i fit, mene se to ne tiče.” Hipertenzija se može pojaviti i kod mladih, a posebno su ugroženi oni sa naslednom sklonosću, viškom kilograma, stresnim načinom života i navikom na slanu hranu. WHO podaci pokazuju da hipertenzija pogađa trećinu odraslih uzrasta 30–79 godina — a ni mlađi od trideset nisu imuni.

„Pritisak mi se normalizovao sa terapijom, pa mogu da prestanem sa lekovima.” Ne. Normalan pritisak pod terapijom znači da lek deluje. Prestanak uzimanja lekova samoinicijativno može dovesti do naglog skoka pritiska i komplikacija. Sve izmene terapije radi isključivo lekar.

„Nizak pritisak nikada nije opasan.” Kod većine ljudi nije, ali simptomatska hipotenzija sa vrtoglavicom i sapadima može dovesti do padova i povreda, a nagli pad pritiska može biti znak ozbiljnog stanja (krvarenje, infekcija, srčani problemi). Ako se tegobe ponavljaju, javite se lekaru.

„Jedno merenje je dovoljno da znam svoj pritisak.” Nije. Pritisak varira tokom dana, a jedan rezultat je samo trenutna slika. Lekari procenjuju proseke iz više merenja tokom više dana — zato je aparat sa memorijom i funkcijom proseka (poput funkcije 3 uzastopna merenja kod OMRON M7 Intelli IT) velika prednost.

„Aparat na zglobu je jednako dobar kao aparat na nadlaktici.” Aparati za zglob i prst su manje pouzdani za redovno praćenje pritiska, a položaj ruke u odnosu na srce kod njih mnogo više utiče na rezultat. Stručne preporuke i validacione liste sadrže aparate sa manžetnom za nadlakticu.

Merenje krvnog pritiska traje minut-dva, a može da zaštiti od najtežih ishoda — moždanog udara i infarkta. Visok pritisak ne boli i ne upozorava: većina oboljelih ne zna da je boluje, a jedini način da se to otkrije jeste merenje. Nizak pritisak je kod većine bezazlen, ali simptomatska hipotenzija traži lekarsku procenu. Redovno merenje kod kuće, pravilnom tehnikom i pouzdanim aparatom, daje lekaru podatke na osnovu kojih može pravovremeno da reaguje — a vama mirnoću da znate kako stvari stoje. Zato je kućni merač pritiska mala investicija sa velikim povraćajem: poput OMRON M7 Intelli IT, koji pored tačnog merenja nudi i proveru srčanog ritma, dnevnik rezultata i jednostavno povezivanje sa telefonom.

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje savet lekara. Za postavljanje dijagnoze, tumačenje rezultata i propisivanje terapije obavezno se konsultujte sa svojim lekarom ili farmaceutom.

Izvori

Apoteka Apolo — OMRON M7 Intelli IT product page: https://apoteka-apolo.rs/proizvodi/omron-m7-aparat-za-merenje-krvnog-pritiska-1kom/Napomena: Ovaj članak je informativnog karaktera i ne zamenjuje stručni medicinski savet. Pre upotrebe bilo kog dijetetskog suplementa, uvek se konsultujte sa svojim lekarom ili farmaceutom.

WHO — Hypertension (fact sheet): https://www.who.int/news-room/fact-sheets/detail/hypertension

WHO — Sodium reduction (preporuka: manje od 5 g soli dnevno): https://www.who.int/news-room/fact-sheets/detail/sodium-reduction

WHO — Physical activity (preporuke za odrasle): https://www.who.int/initiatives/behealthy/physical-activity

NHS — Blood pressure test: https://www.nhs.uk/tests-and-treatments/blood-pressure-test/

Mayo Clinic — Low blood pressure (hypotension): https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/low-blood-pressure/symptoms-causes/syc-20355465

Cleveland Clinic — Low blood pressure (hypotension): https://my.clevelandclinic.org/health/diseases/21156-low-blood-pressure-hypotension

CDC — About Atrial Fibrillation (rizik moždanog udara): https://www.cdc.gov/heart-disease/about/atrial-fibrillation.html

CDC — Measuring your blood pressure: https://www.cdc.gov/high-blood-pressure/measure/index.html

American Heart Association — Home blood pressure monitoring: https://www.heart.org/en/health-topics/high-blood-pressure/understanding-blood-pressure-readings/monitoring-your-blood-pressure-at-home

Mayo Clinic — Blood pressure: Can it be higher in one arm? https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/high-blood-pressure/expert-answers/blood-pressure/faq-20058230

ESH 2023 — Guidelines for the management of arterial hypertension: https://www.eshonline.org/guidelines/2023-guidelines/

OMRON Healthcare — M7 Intelli IT AFib: https://www.omron-healthcare.com/products/m7-intelli-it-afib

STRIDE BP — Validated device list (Omron M7 Intelli IT, HEM-7361T): https://www.stridebp.org/device/omron-m7-intelli-it-hem-7361t-alru/